Loika nema vec dve godine. Kada se Kler vratila sa raspusta, njen brat vise nije bio tu. Nestao je. Bez razloga. Bez objasnjenja. Kler je pretpostavila da se posvadjao s njihovim ocem. Loik joj pise, uvek iz nekog drugog grada. Sigurno zna koliko je izjeda tuga sto ga nema. Dan uoci godisnjeg odmora, Kler dobija jos jedno pismo od brata. Nekoliko nazvrljanih recenica. Dobro je. Nije oprostio. Ne vraca se. Voli je. Nista vise. Ni reci o iznenadnom odlasku. Kler ce nakratko zaboraviti na svoj posao kasirke i krenuti da trazi Loika. Ima nedelju dana. Da ga pronadje. Da prica s njim. Da shvati. Ono sto ce otkriti uzdrmace je iz korena.